Intervju sa Merimom Šahinagić-Isović, redovnom profesoricom na Građevinskom fakultetu Univerziteta „Džemal Bijedić“, Mostar, Bosna i Hercegovina.

2/3 - Drugi deo.

4.      Svest o kvalitetu materijala i koji materijali će se koristiti u budućnosti

Savremena građevinska praksa, u skladu sa aktuelnim konceptom održivog razvoja, sve se više bavi problemima reciklaže materijala. Naime, moguće rešenje ovog problema nagomilavanja čvrstog otpada daje koncept održivog razvoja.

Recikliranje (eng.recycling) podrazumeva, u opštem smislu, jednokratno ili višekratno korišćenje otpadnog materijala kao delotvorne zamene za komercijalni proizvod, ili kao sirovine u industrijskom procesu. U građevinarstvu, reciklaža predstavlja preradu građevinskog otpada i dobijanje komercijalne sirovine visokog kvaliteta, koju je moguće dalje doraditi i plasirati na tržište. Da bi se dobila takva sekundarna sirovina potrebno je provesti racionalnu razgradnju objekta, odabrati materijal i osigurati tehničko – tehnološki pogodno postrojenje, kao i kontrolu kvaliteta pri prijemu materijala u postrojenje i tokom prerade. Reciklažom se, dakle, otpadni građevinski materijal pretvara u sirovinu.

Istraživanja u svetu su usmerena prema rešavanju pitanja kako je moguće optimalno preraditi građevinski otpad kao specifičnu vrstu tehnološkog otpada (delovi armiranog i nearmiranog betona, cigla, crep i ostale vrste pokrova, gips, razni mešani iskopi, asfalt, šljunak i pesak, kamenje, lagani građevinski materijali), i to radi dobijanja što vrednijih prerađevina. Naravno, istražuju se i mogućnosti primene tako dobijenih sekundarnih sirovina.

Generalno, građevinska industrija je relativno konzervativna, pa promene u nekim ustaljenim procedurama zahtevaju dosta vremena i potrebne su im dugoročne politike i strategije. Uvođenjem ekonomskih instrumenata koji podstiču reciklažu i upotrebu recikliranog agregata, mogu se prevazići ekonomske barijere.

Većina razvijenih zemalja poslednjih godina aktivno se bavi razradom politika i nizom mera kako bi se smanjilo iscrpljivanje prirodnih resursa, kao i postiglo podsticanje održivosti njihovog korišćenja putem reciklaže, te razvile mnoge alternativne tehnologije proizvodnje recikliranih materijala.

Donošenjem odgovarajućih zakonskih mera, provođenjem edukacije dela stručne populacije kao i edukacijom celokupnog stanovništva treba postepeno nastojati povećati udeo recikliranog građevinskog otpada u primeni. Zemlje članice EU dodatnim podsticajima i mnogim drugim propisima stimulišu ponovnu upotrebu recikliranog materijala, a samim tim doprinose i buđenju ljudske svesti o načinu deponovanja otpada.

Može se zaključiti da je, zaista, moguće sasvim uspešno koristiti reciklirani materijal u građevinarstvu. Stoga, potrebno je što više provoditi trajnu edukaciju, te pravilno informisati javnost o svim novitetima u građevinskoj industriji, i na taj način rušiti barijere koje imaju građevinski inženjeri i investitori prilikom primene svih novih ekološki opravdanih proizvoda. Ta opreznost je, donekle, i opravdana jer bez takvog odnosa prema karakteristikama novih materijala ne bi bilo moguće donositi ni pravilne zaključke o ispunjavanju svih potrebnih zahteva.

Ipak, potrebno je konstantno ulaganje svih potrebnih znanja i veština da bi se u što većoj meri koristili reciklirani materijali, i na taj način što više unapredila građevinska industrija, a samim tim i očuvao prirodni okoliš.

5.      Održivost je širok koncept koji se prečesto koristi i pogrešno tumači; kako ga vidite u segmentu građevinarstva

Pojam „održivost“ i „održivi razvoj“ je u novije vreme ušao u različite programe, strategije i izveštaje. Ujedinjeni narodi su 1987. godine izdali izveštaj kojim se održivi razvoj definiše kao razvoj kojim se zadovoljavaju današnje potrebe, a de se ne ugrozi mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.

Održiva gradnja podrazumeva primenu osnovnih načela održivog razvoja u području graditeljstva. Održiva gradnja je svakako jedan od značajnijih segmenata održivog razvoja, a uključuje upotrebu građevinskih materijala koji nisu štetni po okoliš, energetsku efikasnost zgrada i upravljanje otpadom od gradnje i rušenja građevina. U kontekstu održivog razvoja, održiva gradnja mora osigurati trajnost, ali i kvalitet oblikovanja konstrukcija, uz ekonomsku i ekološku prihvatljivost.

Oblast primene održivog razvoja je praktično neiscrpna, obzirom na to da je primenjiva na sve vidove ljudske delatnosti. Tako je i u oblasti građevinarstva, gde primena održivog razvoja deluje na mnogo nivoa, a jedan od njih je proizvodnja i primena recikliranih materijala, sa posebnim akcentom na beton.

U oblasti održivog razvoja veoma je značajan način implementacije poznatog principa „3R“ (Reduce, Recycle, Renewable). Ovaj princip se sastoji i ima za cilj sledeće:

• smanjenje potrošnje energije i stepena zagađenja (Reduce),
• ponovno korišćenje starog betona (Recycle),
• stvaranje agregata za novi beton (Renewable resource).

3.      Kako vidite značenje građevinskog okova u kućama/zgradama

Održivi razvoj (eng. sustainable development) i očuvanje životne sredine su postali ključni ciljevi modernog društva. Održivi razvoj je jedna od retkih sveprisutnih tema, iz dana u dan je sve aktuelnija, pre svega jer je od izuzetne važnosti za savremeno društvo.

Održiva gradnja se može postići samo zaokretom u fazi planiranja i projektovanja gređevine, kada je moguće odabrati odgovarajući koncept konstrukcije i izbor materijala, koji su u skladu sa principima održive gradnje i održivog razvoja uopšte.

Održiva gradnja uključuje upotrebu građevinskih materijala koji nisu štetni po okoliš, kao i energetsku efikasnost zgrada. Pod pojmom mere energetske efikasnosti u porodičnim kućama te stambenim i nestambenim zgradama, podrazumeva se širok spektar delatnosti kojima je krajnji cilj smanjenje potrošnje svih vrsta energije u posmatranom objektu,

Nedovoljna toplotna izolacija dovodi do povećanih toplotnih gubitaka zimi, zatim hladnih obodnih konstrukcija, i različitih oštećenja uzrokovanih kondenzacijom (vlagom), ali i pregrejavanja prostora leti. Kao posledice toga, nastaju oštećenja konstrukcije, što rezultira neadekvatnim i nezdravim uslovima stanovanja i rada. Zagrejavanje takvih prostora zahteva veću količinu energije, što dovodi do povećanja cene korišćenja i održavanja prostora, ali i do većeg zagađenja okoliša. Zagađenje okoliša, opet ima uticaj na oštećenje građevina, ali i na život i zdravlje ljudi.

Sanacija krova iznad grejanog prostora, odn. stropa zadnje etaže prema negrejanom tavanu, znatno smanjuje toplotne gubitke. Sanacija poda prema tlu u postojećoj kući vrlo često nije ekonomski opravdana, zbog relativno malog smanjenja ukupnih toplotnih gubitaka u odnosu na veliku investiciju koja je potrebna za takvu sanaciju.

Međutim, ovde treba naglasiti da najveći gubici toplote nastaju kroz prozore i vanjski zid, te da se njihovom sanacijom postižu velike uštede. Gubici toplote kroz prozore i vanjski zid čine prosečno 70% ukupnih toplotnih gubitaka u zgradi. Činjenica koja sama za sebe govori o značaju upotrebe kvalitetnih materijala, kao i izvedbi svih elemenata proizvoda koji se koriste u objektima (zgradama, kućama i dr.). Neosporno je da pri proizvodnji kvalitetnih prozora i vrata, kvalitet okova predstavlja izuzetno važan segment kome treba posvetiti posebnu pažnju.

Nastaviće se.